- U prvom redu, čestitamo uspešan početak festivalskog života „Dobre žene“. Da li ste razmišljali o tako važnom festivalu kao što je Sandens kada ste započinjali svoju prvu filmsku režiju?
M. K. - Nisam ništa ni slično zamišljala. Nisam ni razmišljala o festivalima. Tada mi je bio dalek i neizvestan i sam završetak filma. Svaki dan sam mislila, samo da danas bude sve kako treba. I tako dan po dan, završili smo snimanje.
- Sa kakvim osećanjem očekujete domaću premijeru, u takmičarskom programu Festa?
M. K. - Sa uzbuđenjem i tremom. Iako smo sjajno primljeni u Sandensu, ipak mi je reakcija publike u Srbiji najvažnija.
- Kakvo Vam je iskustvo donela režija? Da li je tokom procesa rada bilo sve onako kako ste želeli ili ste možda ponekad pomišljali - šta mi je ovo trebalo?
M. K. - Mislila sam da će biti mnogo teže. Ali, imala sam odlične saradnike. Svi su dali najbolje od sebe i ponosna sam što su mi ukazali toliko poverenja. U svakom trenutku sam osećala podršku i to je učinilo da se osećam sigurno i zaštićeno. Ja sam se, sa svoje strane, veoma dobro pripremila i tačno sam znala šta želim.
- Kako sada, sa druge strane kamere, ocenjujete materijalne i organizacione uslove rada u srpskoj kinematografiji?
M. K. - Koliko ja znam, uslovi snimanja su manje više svuda slični, u regionu, ali i šire, pogotovo kada se radi o art filmovima. Ono što je nama potrebno jeste redovno raspisivanje konkursa i stalni izvori finansiranja. Potrebno je da se tačno znaju kriterijumi za kvalitet, da se podrže uspešni i da se uvek da šansa novim autorima.
- Kao glumica svaki put nas ponovo zadivite sposobnošću da kreirate potpuno autentičan lik. Kada glavna junakinja Milena pusti video kasetu sa užasnom scenom sa ratišta, na njenom licu se smenjuje čitav spektar emocija, a mi ne vidimo glumicu na ekranu nego pravu, živu ženu u intimno dramatičnoj situaciji. Kako to postižete?
M. K. - Nikada ne razmišljam o rezultatu. Uvek se pustim, dozvolim sebi da me preplavi emocija, da iznutra doživim i reagujem na ono što mi se dešava. Trudim se da što manje "glumim".
- Šta Vam je bio glavni poriv da napišete ovu naizgled običnu, a u suštini duboku i značajnu priču?
M. K. - Želela sam da predstavim priču iz ugla jedne žene. Njen život se razlikuje od mog, ona i ja smo različite, ali ipak negde duboko, sakriveno ispod mnogo slojeva života, ona i ja imamo istu dušu. I o toj duši je ovaj film.
- Milena u jednom trenutku pita supruga: „Sve će se to nekako rešiti, jel’ da?“. Da li je ta nada - vrlina ili mana običnog čoveka u ovim teškim vremenima?
M. K. - Da, mi se svi nadamo i zavaravamo da će jednog dana, na neki vošeban način nestati naše nevolje i problemi. To je ljudska vrlina i način da se preživi, zaboraviti, ne misliti, skloniti u stranu. Ali, život nas neumoljivo podseća na dugove. I plaćamo ili mi ili naši potomci.
- Preporuka lekara Mileni - da tumor treba ukloniti što ranije i to radikalno, svakako deluje simbolično. Da li biste to prokomentarisali?
M. K. - To je surovo i to je istina. Ako želite da živite. Druga mogućnost je smrt. Simbolična i prava. Svejedno.
- Simbolične su i reči sveštenika da se izgubljena duša ničim ne može platiti. Milena je svoju dušu sačuvala, podnoseći ogromnu ličnu žrtvu. Koliko su ljudi danas i ovde spremni da se odreknu nečega ili nekoga da bi spasli dušu?
M. K. - Ne znam. Teško je. Današnje vreme stavlja pred ljude velika iskušenja. Potrebno je mnogo unutrašnje snage da bi danas postao i ostao ljudsko biće. Ljudi su naterani da se bore za goli opstanak i tada ni jedna cena nije prevelika. Čak i kada treba prodati dušu da bi preživeo.
- Kako su na „Dobru ženu“ reagovali inostrani gledaoci, a šta očekujete od domaće publike?
M. K. - Imali smo divne i uzbudljive reakcije na film na festivalima u Americi i Švedskoj. Pred domaćom publikom očekujem isto.
Projekcije filma Dobra žena na 44. FEST-u :
01. Mar | 19:00 | 350 din | Sava centar
02. Mar | 11:00 | 250 din | Sava centar
![[ 174.46KB]](/upload/images/box_download.png)
