Viktorija Abril stigla u Beograd!

Viktorija je sa sedam godina počela da se bavi baletom, a nakon što se kao tinejdžerka proslavila u tv seriji Uno, dos, tres, responda otra vez, okrenula se glumi. Jedna od prvih većih uloga koja je proslavila bila je 1977. u filmu Promena pola (Cambio de Sexo), gde je  glumila mladića koji želi da promeni pol. Nastavila je da gradi uspešnu karijeru tokom sledeće decenije, ali prava svetska slava stigla je tek sa plodonosnom saradnjom sa Almodovarom. Nakon što je zbog svađe prekinuo saradnju sa svojom dotadašnjom omiljenom glumicom, Karmen Maurom, Almodovar je u Viktoriji pronašao novu muzu- zajedno su snimili tri filma.

 1990 u filmu Veži me (Atame!) Viktorija je glumila bivšu porno glumicu i narkomanku koju kidnapuje mentalno oboleli mladić zaljubljen u nju (Antonio Banderas). Uprkos brojnim kontraverzama, film je postigao veliki uspeh i Viktoriji doneo nominaciju za „španskog Oskara“, nagradu Goja. U karijeri je bila nominovana za ukupno osam Goja nagrada, a 1995 je osvojila za ulogu prostitutke alkoholičarke u filmu Nadie hablará de nosotras cuando hayamos muerto.

Sledeće godine usledio je film Visoke potpetice (Tacones Lejanos) u kome je Viktorija takođe glumila glavnu ulogu, voditeljku koja se nakon 15 godina susreće sa majkom i pokušava da izgladi odnos sa njom, iako se udala za majčinog bivšeg ljubavnika. Te iste 1991, pojavila se u filmu Ljubavnici (Amantes) i osvojila Srebrnog medveda za najbolju glumicu na filmskom festivalu u Berlinu. 1993 pojavila se u trećem Almodovarovom filmu, Kika, i ponovo osvojila nagradu u Berlinu- Berlinale Camera. 2001 glumila je u popularnom filmu Bez vesti od Boga (Sin noticias de Dios) sa Penelope Kruz, a scenario je bio posebno pisan za njih dve. U narednim godinama nastavila je da glumi u filmovima i serijama u Španiji, Francuskoj i Italiji, budući da tečno govori i glumi na sva tri jezika.

„Za mene, film je najbolji način života koji znam. Glumim od petnaeste godine, bila sam u šezdeset filmova, ne znam kako da radim nešto drugo sem toga. To je moj način života, a ne način da zaradim platu. Svaki film mi oduzme dva meseca i zahteva moj um, moje telo, moju dušu, traži sve. To nisu dva meseca mog slobodnog vremena, to su dva meseca moje egzistencije.“ 

„Nikad nisam maštala o Skorsezeu ili tako nekom. Sve svoje snove i entuzijazam dajem onima koji su odavde, koji pišu ove scenarije… Ne čekam da me pozove Godo tj Skorseze. I moram priznati da sam bila prilično uspešna u tome. Ispunila sam svoje potrebe na veoma konkretan i neposredan način dok sam čekala bolju budućnost, koju zapravo uopšte i nisam čekala.“

U Jugoslovenskoj kinoteci će 27. februara u okviru programa FEST klasik biti prikazana dva filma u kojima Viktorija Abril tumači glavne uloge.

17.00 VEŽI ME / Átame, Španija, 1990, 101’
R: Pedro Almodovar

19.00 ŽENA KOJA JE OBRISALA SUZE / The Women Who brushed off her Tears, Makedonija/ Nemačka / Slovenija / Belgija, 2012. 103’
R: Teona Strugar Mitevska