Dugometražni dokumentarni filmovi na velikim festivalima u svetu već odavno se tretiraju ravnopravno sa igranom formom. Tako je i na upravo završenom Berlinalu Zlatnog medveda osvojio dokumentarni film “Vatra na moru” italijanskog reditelja Đanfranka Rozija.
Kuriozitet je da je isti autor 2013. godine na festivalu u Veneciji dobio i prvog Zlatnog lava za jedan dokumentarac, za film “Sveti GRA”.
U skladu sa tim trendom i Fest je za svoju publiku pripremio izbor dokumentarnih filmova, koji ove godine obuhvata četiri reprezentativna ostvarenja: “Dženis, mala plava devojka” (Janis: Little Blue Girl), “Nazvao me je Malala” (He Named Me Malala), “Srce psa” (Heart Of A Dog) i “Argentina” (Zonda, Folclore Argentino).
Projekcije u programskoj celini Dokument Fest biće na različitim lokacijama, počev od 27. februara.
Film o legendarnoj pevačici Dženis Džoplin režirala je Ejmi Berg, koja potpisuje i scenario za tu američku produkciju. Ona uranja u životnu priču Dženis Džoplin, preobraća je iz ikone u ljudsko biće, iznoseći dosad neobjavljen materijal, intervjuiše njene prijatelje i otkriva lična pisma.
Ovaj portret daje svež uvid u moćni talenat iza poznatih verzija njenih hitova. Kroz intervjue sa članovima porodice i muzičarima sa kojima je sarađivala, film pomaže da shvatimo različite svetove u kojima se kretala i ljude koji su imali najviše uticaja na nju.
Na sceni i pred kamerom Dženis Džoplin se često predstavljala kao raspoložena i bezbrižna, ali ovaj dokumentarac otkriva ranjiv karakter sklon raznim zavisnostima, koji je njene emocije kanalisao kroz umetnost.
Pored prikazivanja u Sinepleksu, Fontani i DKC-u, “Dženis, mala plava devojka” imaće i specijalnu projekciju 29. februara u UK Parobrod, uz tribinu i koncert.
Sa dokumentarcem “Nazvao me je Malala” Fest donosi retku priliku da se u Beogradu vidi neki film u produkciji Ujedinjenih Arapskih Emirata, istina u koprodukciji sa SAD.
Reditelj i scenarista je Dejvis Gugenhajm, koji je za “An Inconvenient Truth” (2006.) dobio Oskara za najbolji dokumentarni film. Ovoga puta snimio je uzbudljivu priču o hrabroj mladoj devojci iz Pakistana Malali Jusafzai.
Malala je 2012, kada je imala 15 godina, dok se vozila autobusom pogođena u glavu kao žrtva militantnih talibana, zbog svoje otvorenosti u zalaganju za obrazovanje devojčica. Preživela je napad i preselila se sa porodicom u Englesku, gde je nastavila školovanje. Objavila je bestseler, memoare “Ja sam Malala” i postala aktivistkinja u borbi za prava devojčica širom sveta.
Film je intiman portret ove izuzetne tinejdžerke i njene porodice. Naslov se odnosi na njenog oca, koji je bio direktor škole, a svojoj ćerki uzor da se suprotstavi talibanima. Ime joj je dao po narodnom heroju iz 19. veka, ženi poznatoj po svojoj hrabrosti u borbi.
Francusko-američki film “Srce psa” delo je autorke Lori Anderson. Na Fest stiže posle festivala u Veneciji, Torontu, San Sebastijanu, Njujorku.
Poznata muzička i performans umetnica u ovom razigranom, lucidnom i srceparajućem filmu predstavlja svoja razmišljanja o ljubavi i smrti, a u vezi sa svojim psom. Inače, film je posvećen uspomeni na njenog preminulog supruga Lu Rida.
Polazeći od smrti svog voljenog terijera Lolabel, Andersonova uz temu ljubavi prema psu i njenog značaja, razmatra svoje detinjstvo, muziku i umetnički život, politička uverenja. Autorka koristi sopstvene kompozicije, animacije i osmomilimetarski filmski zapis iz porodične arhive, stvarajući predivnu tapiseriju ljubavi i gubitka, podsećajući nas na to da je svaka priča o ljubavi zapravo priča o duhovima.
“Argentina”, koprodukcija Argentine, Francuske i Španije, najnovije je delo slavnog reditelja i scenariste Karlosa Saure.
U filmu učestvuju Pedro Aznar, Juan Falu, Marian Farias Gomez, Gabo Ferro.
Ponovo istražujući duboku magiju popularne muzike, Saura, koji je neke od prethodnih filmova posvetio tangu i flamenku, sada ponire u argentinski folklor i nudi fascinantan pogled na prošlost, sadašnjost i budućnost žanra.
Saurin susret sa nekim od najboljih umetnika i grupa iz Argentine, kao i bogati repertoar ovog žanra omogućava poseban ugao posmatranja umetnosti, stvarajući kulturno-istorijski dokument za buduća vremena kome Saura dodaje magnetizam i originalnost.