Nemanja Ćipranić, reditelj filma „Amanet"

- Vaš film postavlja pitanja ko su negativci, a ko heroji. Ima li danas heroja u svakodnevnom životu?

N. Ć. - Naravno, pravi heroji se i nalaze u svakodnevici, to su mali ljudi koje srećemo na ulici i o kojima apsolutno ništa ne znamo, a oni biju svoje velike životne bitke i nikada ne odustaju. To su za mene heroji, svi oni koji se bore da obezbede bolje sutra sebi i svojim porodicama uprkos svim okolnostima, a ne nametnuti medijski uzori.

- Lik glavnog junaka Todora je kreacija scenaristkinje Sare Radojković, ali da li on u nečemu liči na Vas?

N. Ć. - Svaki umetnik  inspiraciju pronalazi u ličnom ili iskustvu ljudi bliskih njemu. Sem miljea i godina odrastanja, nema većih sličnosti medju nama dvojicom, pre bih rekao da poznajem Todore nego da ličim na njega

- Šta Vam je bilo najlepše, a šta najteže tokom stvaranja Vašeg debitantskog filma?

N. Ć. - Najlepši je naravno sam čin stvaranja ni iz čega, magija nastanka filma. Strast koja, koliko god zvučalo kao kliše, pokreće ceo jedan mehanizam sastavljen od mnogo ljudi, gde je svaki kadar pitanje života i smrti. Moć koju umetnost, a film ponajviše, daje autoru da se izrazi i prenese svoje ideje i stavove na mnogo ljudi. Najteže je bilo nerazumevanje, i naravno permanentna neizvesnost da li će se film realizovati ili ne usled finansijskih poteškoća sa kojima se suočavaju sve kolege. No, na kraju se sve to zaboravi, ostane film koji je veći od svakog od nas ponaosob.

- Šta Vam znači učešće u takmičarskom programu Festa?

N. Ć. - Znate, ja sam tu iz grada, i za mene je FEST veoma važna stvar. Uz FEST sam odrastao, na FEST-u sam se verovatno i zaljubio u film. Tako da mi je zaista velika privilegija i čast biti deo takve tradicije.