Pavle Vučković, reditelj filma „Panama"

- Imate višestruko iskustvo učešća na festivalu u Kanu, a sada je Vaš film u takmičarskom programu Festa. Ako su razlike poznate (i logične), da li postoje i neke sličnosti između dva festivala?

P. V. - Svaki festival ima neki svoj stil i atmosferu. Što se tiče Kana ono što je mene oduševlio je odnos koji taj festival gaji prema filmu i filmskim stvaraocima. Od glamura i crvenog tepiha, pa sve do projekcija i selektovanih filmova - svuda se oseća ogromno poštovanje i ljubav prema filmu. To je na mene ostavilo najjači utisak.

Fest sa druge strane ima neku topliju atmosferu, pogotovu što ja često gledam filmove na novinaraskim projekcijama i provedem po ceo dan u bioskopskoj sali ulazeći iz sveta jednog filma u drugi. Ono što mi se kod Festa posebno sviđa je to što on nije samo smotra filmova koji su bili na na najvećim svetskim festivalima, već se mogu pogledati i filmovi koji su imali uspeh na svetskim blagajnama, na nekim žanrovski orijentisanim, manjim festivalima.

- Čest je slučaj da autori u prvi dugometražni igrani film unesu nešto sasvim lično. Da li u liku glavnog junaka ove ljubavne i triler priče postoje neke Vaše osobine, da li delite neke njegove stavove?

P. V. - Naravno da je to bio slučaj i sa mnom. Kada pišem scenario, podelim razne strane svoje ličnosti na različite likove. Takođe, u prošlosti sam proživeo jednu verziju priče koju smo predstavili u „Panami“. Bila je  manje dramatična, tako da sam morao malo da začinim da bi film bio zanimljiviji za publiku.

 - Kako u ovo digitalno vreme izbeći otuđenost, pobediti strah od emotivnog ispoljavanja?

P. V. - Ne bih mogao da dam svobuhvatni odgovor na ovo pitanje.  Mislim da se otuđenost može izbeći druženjem i otvaranjem, u svakom smislu, prema drugim ljudima. Što nas dovodi do drugog dela pitanja, strah od emotivnog ispoljvanja se može prevazići jedino, kao i svaki drugi strah - suočavanjem.

- Da li su reakcije na „Panamu“ na društvenim mrežama adekvatne Vašim očekivanjima, odnosno da li je mlada publika spremna da razmišlja o ovim temama?

P. V. - Ono što sam uspeo da ispratim, vidim da su mišljenja bila dosta podeljena. Mislim da ljudi od 16-25 godina i nisu shvatili film. „Panama“ je ipak za one koji su realno mogli da prožive nešto slično i da se identifikuju sa junacima.