- Jedan od glavnih likova u savremenoj komičnoj drami, koja se dešava u ljubljanskim kvartu Šiška, na početku kaže: „Ništa nije kao pre“. Na šta on misli, kakvo je bilo to pre?
J. C. - Ne znam tačno, on to kaže u smislu da su se pogoršala vremena, kaže to na uopšteni način, ništa mnogo bitno. Istina, stanje se jeste pogoršalo u svim aspektima - ekonomski, međuljudski, u atmosferi, ali nije neka duboka filozofija u tome.
- Trojica prijatelja iz kraja koji reše da otvore piceriju predstavljeni su kao luzeri, ali im ipak dajete hepiend. Da li je to pomalo sentimentalno?
J. C. - Nisam inače baš sentimentalan. Možda sam malo više takav kada snimam, možda sam bolji čovek kad radim filmove nego kada ih ne radim. Možda tu ispravljam neke svoje greške u karakteru.
- Koliko je realna priča „Šiške Deluxe“?
J. C. - Dosta realna. Zapravo su pomenuta trojica prijatelja, inače mojih drugova od ranije, posle filma stvarno otvorili restoran.
- Kako ste postigli da se u filmu ne vidi da igraju naturščici?
J. C. - Mi imamo specijalne vežbe za glumce, to radimo od kada sam počeo da snimam filmove. To je poseban tretman, mislim da ni jedna škola nema sličan sistem i svi koji glume u mom filmu - i profesionalci i amateri prolaze kroz to.
- Vaš scenario je bogat zapletom, obrtima, detaljima. Da li ste razmišljali da ga objavite u literarnoj formi.
J. C. - Nisam do sada, ali možda bi bilo zanimljivo to čitati kao priču u knjizi.
- Kako je došlo do koprodukcije čak četiri zemlje za Vaš film?
J. C. - To rade moji producenti, ali se često dešava na spontani način i na bazi ličnog utiska. Recimo, sretneš čoveka koji radi isti posao, eto baš na festivalu, razgovaraš uz ručak, vidiš da je tip OK, pitaš ga: da li bi radio sa mnom. Tako to obično ide.
- Dobili ste nagradu publike na festivalu u Kotbusu, a kako su reagovali gledaoci u Sloveniji?
J. C. - Publika je odlično reagovala, to je bio najgledaniji slovenački film prošle godine. Mada, danas je kod nas poseta u bioskopima izuzetno loša. Mladi uglavnom gledaju filmove kod kuće, čitave generacije više ne idu u bioskop. Pored toga, skupe su karte. Pala je kupovna moć, a karta je oko sedam evra, ako ide porodica, to je baš puno. U Sloveniji se više ne živi tako dobro kao što je bilo pre.
- Vaš film se na Festu prikazuje u programu Fokus Evropa. Koje je mesto slovenačke kinematografije na evropskoj sceni?
J. C. - Nisam razmišljao o tim stvarima. Ja ne delim kinematografije toliko po nacionalnim sklopovima, za mene je film - film.
- Fest je od prošle godine uveo nagrade. Šta mislite o tome, da li postoji previše nagrada u oblasti filma?
J. C. - Nisam protiv nagrada. Ja sam jedno pet-šest godina živeo od nagrada. Inače ne bih mogao da radim samo filmove, ali sam imao sreću da sam pokupio velike novčane nagrade u Veneciji, San Sebastijanu, tako da sam mogao da se posvetim samo filmovima i da ne radim ništa drugo. Naravno, postoje i mnogi odlični filmovi koji nisu dobili ni jednu nagradu.