Ramin Bahrani, reditelj filma 99 domova

-Da li je ovo antikapitalistićki, antibankarski, ili film protiv svih loših sistema?

Rekao bih da je to film protiv svih loših sistema. Izvezli smo iz Amerike neki izobličeni kapitalizam na steroidima, tako da je Evropa sad u rasulu. Taj kapitalizam stvoren u Americi uopšte nije ono o čemu je Adam Smit govorio u Bogatstvu naroda. Ovo je Faustovska priča, priča o dogovoru s đavolom, a Rik je produkt tog sistema.

-Kako je publika u Americi reagovala na film?

Ljuto i iznenađeno. Oko 6 miliona ljudi je izbačeno iz svojih kuća, ali niko nije ispričao tu priču, sve je uglavnom ostajalo u naslovima novina. Veliki razlog za mene i glumce da se bavimo ovom temom je želja da napravimo ljudsku priču koja ide dalje od naslova. Film je temeljno istražen, proveo sam nekoliko meseci na Floridi, tako da je sve što vidite u filmu stvarno, ništa nije izmišljeno. Pre dva meseca desilo se još jedno ubistvo dvanaestogodišnje devojčice prilikom izbacivanja iz kuće, tako da se ubistva i pucnjave zaista dešavaju. Takođe, pravi ljudi glume u filmu, šerifa je glumio pravi šerif koji se time inače bavi, ekipa koja čisti domove isto. Kad je Endru kucao na vrata, nikad nije znao ko je sa druge strane, ne bih mu to rekao, svaka druga osoba je bila glumac a ostali su bili obični ljudi, tako da nije znao šta da očekuje u tim scenama.

-Jedan od vaših junaka kaže da Amerika ne spasava gubitnike. Je l to odluka sistema, način funkcionisanja Amerike?

Godinu dana nakon premijere, ja živim u zemlji čiji će predsednik možda postati Donald Tramp. On kao da je ukrao Rikov dijalog iz filma za svoju kampanju, što je zastrašujuće. Ako odete u škole u Americi i vidite zastave na igralištima, iznad piše „pobednici“, a od dna do vrha imate samo gubitnike. Ako je to ono čemu učimo nove generacije, ako je to ono što nas sistem uči, a to je da se masovna korupcija nagrađuje, onda treba očekivati neku vrstu moralnog nasilja.  

-U scenariju se kaže da kuće nisu samo kutije. Gde je zapravo dom, je li to kuća u kojoj živimo, tamo gde je naša porodica?

Film prikazuje mišljenje dvojice ljudi, za Rika je to kutija, roba koja može da se kupi i proda, a za Denisa je kuća mesto gde je porodica, sećanja, identitet, zajednica. Mislim da su obojica u pravu i nije na meni da kažem šta ja mislim, ta dva stava se sukobljavaju u filmu.

-Šta je vas lično privuklo ovoj temi? Da li poznajete nekoga u ovoj situaciji?

Nisam pre nego što sam počeo, ali tokom istraživanja sam upoznao mnogo ljudi na kojima sam zasnovao film.  Upoznao sam jednog čoveka koji mi je ispričao skoro istu priču koja je u filmu- izbačen je iz kuće i  počeo je da radi za tipa koji ga je izbacio. Želeo sam da saznam šta se desilo sa svetom posle ekonomske krize, i to me je odvelo na Floridu gde sam pronašao svoju priču.

-Pre nego što su objavljene nominacije za Oskara, kritičari su predviđali ko će biti nominovan i vaš film se često pominjao u kategoriji „u savršenom svetu, dobio bi nominaciju“.  Zašto mislite da je vaš film preskočen?

Oskari imaju dugu istoriju slavljenja nekih dobrih filmova i ignorisanja nekih drugih sjajnih ostvarenja, ne znam zašto. Možda ljudi više vole eskapizam, ne znam. Posebno mi se srce slama zbog Majkla Šenona. Čovek koji je napravio jedan dobar film u životu, a onda uzeo gomilu steroida i proveo četiri decenije praveći bezumna holivudska smeća, Silvester Stalone, dobije nominaciju. A ne dobije je Majkl Šenon, čovek koji bi mogao da pije šolju čaja i da to bude vredno Oskara. To je stvarno dobar pokazatelj onoga što Holivud želi da slavi, četiri decenije glupih filmova s mišićavim tipovima.

-Ovu ulogu ste napisali posebno za Majkla?

O da, upravo sad pišem tri stvari za njega. Obožavam ga, najbolji je, jedan od najboljih živih glumaca, i privatno je jako dobra osoba, ima vrlo oštar um.

-Interesantna je struktura porodice u filmu- Lora Dern je bila mlada majka, a onda je i njen sin postao otac jako mlad. Zašto ste odabrali baš takvu porodičnu situaciju?

Kad sam radio na priči sa svojom saradnicom, razmišljali smo kako bi u ovakvom filmu tipično Denis živeo sa ženom ili devojkom, tako da smo hteli da uradimo nešto što ne viđamo stalno. Razmišljali smo o njegovoj mami, i onda je Endru na kastingu predložio Loru, hteo je da radi s njom i ja sam se složio, ona je sjajna glumica. Tad smo promenili scenario da je ona bila mlada majka, što je imalo smisla jer je i on dobio sina mlad, a to se jako često dešava. Delovalo je interesantnije ovako, i mislili smo da odgovara Denisovoj potrebi za očinskom figurom. Njegov otac je umro, tako da je to pomoglo psihologiji likova jer je on u Riku tražio nešto više od novca i doma, tražio je nešto drugo što mu fali u duši.

-Da li mislite da će Rik ikad shvatiti šta radi? Ostavili ste otvoren kraj, ali da li mislite da će izvući neku pouku, da će se promeniti?

Mislim da on zna tačno šta radi, ali ne želi da razmišlja o tome, jer kad bi to uradio, izneverio bi svoju porodicu i ne bi mogao da preživi. Tako da mora da obriše te misli, a to radi naočarama za sunce, sarkazmom, cinizmom, guranjem napred. Ako zastane predugo da razmišlja o tome, izneveriće svoju porodicu. Šta znači ono „Hvala“ na kraju filma? Niko ne zna. Ne znam da li će se promeniti, nisam optimističan, realističan sam. Optimističan sam kad je u pitanju potencijal koji neko poseduje, ali ja nisam ovde da dajem lažne nade koje većina filmova pokušava da proda. Verujem u beskonačne potencijale čoveka, ali to ne znači da će ti potencijali biti iskorišćeni.