Tihana Lazović, glumica u filmu „Zvizdan"

- Kreirali ste tri izvanredne, a različite uloge, kao da ste snimali tri filma. Kako ste to postigli?

T. L. - Ovo je moj drugi dugometražni film, a stvarno - vatreno krštenje. Tačno je da je to bilo kao rad na tri filma. Pomoglo je što sam jako dugo bila upoznata sa scenarijem i celom pričom oko „Zvizdana“, tako da sam već u glavi stvarala neke svoje ideje. Reditelj i scenarista Dalibor Matanić, moj partner Goran Marković i ja zaista smo divno radili. Od početka smo puno pričali o filmu, puno glazbe slušali, družili se, tako da su na samom snimanju ta tri karaktera došla prirodno.

- Sa kojim ste se od svoja tri lika (Jelena, Nataša i Marija) najviše povezali?

T. L. - Svaka od tih devojaka nosi nešto svoje. Obično kažem da  je Jelena iz prve priče najsličnija meni, a druge dve  su najdalje. Ali, kada je moja familija gledala film, rekli su da ima Tihane u svakoj od njih tri. Jelena mi je nekako najsličnija zato što je to devojka koja  je naivna, zaljubljena, nema nikakve  demone unutar sebe sa kojima se bori, dok je Nataša u drugoj priči osoba puna gorčine. U trećoj priči Marija ima neko životno iskustvo (dete) koje je nemam i utoliko mi je bila najdalja. Ipak, sve tri su mi kao neke moje sestre.

- Da li su posle snimanja ti likovi dugo ostali u Vama?

T. L. - Da, tako nekako, s tim da ja to osećam ne kao da su deo mene nego kao da su moje prijateljice, na taj način ih gledam. Jako dugo je nama svima trebalo da se vratimo posle „Zvizdana“ sebi, jer smo jako puno i intenzivno radili. Kada se danas setim njih tri hvata me neka nostalgija.

- Kako se sećate samog snimanja?

T. L. - Dalibor je divan reditelj i divna osoba, on toliko voli svoje glumce i toliko daje. Jedan je od retkih sa kojima iskušavaš vlastite granice, ideš i preko njih, ali bilo je toliko „zezancije“ na snimanju. Bili smo što nestašnji iza kamere, to ozbiljniji pred kamerama, tako da stvarno nije bilo ništa problem raditi.

- Šta mislite o glavnoj temi filma?

T. L. - Čini mi se, a i Dalibor to uvek kaže, da je glavna uloga u filmu zapravo ljubav. Koliko god priča ide u tri decenije, tri različita razdoblja (1991,  2001. i 2011. godina), toliko navijaš uvek za isti taj jedan par, kao da su jedno telo. Mislim da kraj ostavlja neku nadu i veru da ipak možemo prebroditi sve nebitne stvari u životu, kao što su nacionalnosti i da je ljubav najvažnija.

-  Film i Vi lično višestruko ste nagrađivani od strane žirija, a kakve su reakcije takozvane obične publike?

T. L. - To je najlepše kad putuješ okolo i kad vidiš publiku, najveći kompliment filmu je kada normalan čovek reagira lepo. Imali smo publiku i u Dubaiju i u Izraelu i u Kninu. Zanimljvo je videti te reakcije. Publika u Hrvatskoj je jako lepo prihvatila film, a što je još važnije ta priča je univerzalna. U Dubaiju su bili ljudi iz Sirije koji su se jako vezali s tom tematikom i našli su nekako sebe, jer je to univerzalno, kao moderni Romeo i Julija.

- Da li Vam je uspeh sa „Zvizdanom“ doneo nove ponude?

T. L. - Da, upravo sam se vratila iz Berlina gde sam bila u programu Shooting star među deset mladih evropskih glumaca. To je program koji nas upoznaje sa svetskim producentima, kasting direktorima, pomaže da se malo probiješ vani, da odškrineš vrata. Nadam se da će biti nešto i u inozemnoj karijeri. Volela bih to.