- Šta mislite o ideji da se premijere domaćih filmova čuvaju za nacionalnu, takmičarsku selekciju na Festu?
M. M. - Ta ideja se već sprovodi u delo. Ove godine već ima nekoliko premijera, a bilo ih je i prethodnih godina. Fest je dobro mesto za premijeru domaćeg filma. Da mogu da vratim vreme unazad i svoj film bih sačuvao za tu premijeru.
- U „Smrdljivoj bajci“ ste zadržali svoju prepoznatljivu poetiku, a opet dali jednu originalnu priču. Gde crpite inspiraciju za sve te grešne ili čežnjive ljude, komšije ili one „nevidljive“?
M. M. - Pa kao i većina umetnika inspiraciju nalazim u svakodnevnom životu. Ne treba bežati daleko da bi se naletelo na dobru priču ili zanimljivu sudbinu. Tu su oni oko nas. Baš kao i beskućnici.
- Da li Vam se čini da su „Smrdljiva bajka“ i njeni izuzetni protagonisti Žarko Laušević i Jelena Đokić uspeli da podstaknu empatiju kod šire publike?
M. M. - Što se mene tiče jesu. Dali smo sve od sebe i na probama i na snimanju. Nije lako ući u dušu i telo beskućnika. Ni meni kao piscu i reditelju a ni Jeleni i Žarku kao glumcima. A nije bilo lako ni publici. Treba se dva sata fokusirati na ljude od kojih u svakodnevnom životu uglavnom okrećemo glavu.
- Filmski centar Srbije ima novog direktora i veći budžet. Da li verujete da će se poboljšati uslovi za rad domaćih sineasta?
M. M. - U to nema nikakve sumnje. Srpski film je već u usponu i mislim da će ga veći budžet i novi ljudi dovesti tamo gde mu je mesto tj. medju vodeće kinematografije u Evropi. Obradovale su me pozitivne promene u Filmskom centru.