Razgovor sa ekipom filma Julija & alfa Romeo

Julija & Alfa Romeo (Slovenija, 2015)

režija: Blaž Završnik
Dario Nožić Serini, glavni glumac, Dimitrije Vojnov, scenarista, Andrej Stritof, producent, Aleš Pavlin, producent

Dimitrije, da počnemo sa Vama. Ovaj scenario je nastao u Srbiji, a svoj put završio u Sloveniji - recite nam kako je tekao razvojni put čitavog filma?

Dimtrije Vojnov: Sa Alešom i Andrejem sam radio na jednom filmu Petra Bašića, tu smo se upoznali i razumeli oko raznih stvari, te smo počeli da pričamo o omladinskom filmu. Ispostavilo se da Javni servis, televizija Slovenije, ima konkurs upravo za omladinski film, a pošto smo imali scenario za film «Doba nevinosti», poslali smo im ga i on im se dopao. Nakon toga se u priču uključio i reditelj Blaž Završnik, inače dobitnik nagrade u na nacionalnom festivalu u Portorožu za najbolji studetski film. U međuvremenu je on snimio i svoj debitantski film, tako da mu je Julija i Alfa Romeo zapravo drugi film. Blaž je doveo svog scenaristu, Andreja Zupanca, da adaptira naš scenario i tako je film nastao. Stvar je zanimljiva zato što ove godine u selekciji srpskog filma ima mnogo filmova koje su manjinske koprodukcije, ali u njima nema ozbiljnog autorskog doprinosa. Ovde postoji, dakle, ozbiljan autorski doprinos u vidu scenarija tako da mislim da je to jedna značajna stvar i za Danila Bećkovića i za mene.

Kako biti originalan tokom pisanja scenarija filma o odrastanju, a ipak ne izneveriti publiku? 

Dimtrije Vojnov: Ono što je interesantno, sada kada je film završen, jeste transformacija između scenarija koji je napisan u Srbiji i onog koji je naknadno snimljen u Sloveniji. Mi smo napisali scenario 2005/06 godine i tada socijalne mreže nisu bile prisutne u tolikoj meri, tako je tu došlo recimo do velike promene, jer iako je priča arhetipska, film se drastično menja zbog tih nekih tehničkih pronalazaka vezanih za mlade ljude. Odjednom sve postaje opsolentno i mora mnogo da se menja. Osim toga, desila se i nekakva mentalitetska adaptacija, naš scenario je bio crna komedija, a on sada više ide u pravcu romantične komedije i u tom smislu mislim da je Blaž celu stvar prilagodio sebi. Kao scenarista, ja volim kada reditelj napravi izmene koje njemu olakšavaju i približavaju čitavu stvar, tako da mislim da su Blaž i Andrej to uspešno uradili.

Sada jedno pitanje za producente: šta vas je privuklo ovoj priči? Čini se da generalno nema mnogo filmova o odrastanju u regionu.

Andrej Stritof: Jedan od razloga što smo se odlučili je bio upravo taj što ima manje omladinskih filmova u slovenačkoj kinematografiji, a pretpostavljam i u regionu. Kod nas se pojavila ta prilika kada je RTV Slovenija raspisala konkurs, što je i Dimitrije pomenuo. Uz pomoć kolega iz Beograda uspeli smo da adaptiramo taj scenario, kao i da ispunimo zakonski okvir koji je Televizija zahtevala.

Kako je publika reagovala na film u Sloveniji, tamo je on već imao svoj bioskopski život?

Aleš Pavlin: Pa ovo što je Dimitrije pomenuo je važno, kada smo imali prvu verziju scenarija, to jeste bila crna komedija, pa smo krenuli više u nekom pravcu romantične komedije. Dosta se scenario adaptirao na Sloveniju. Ono što se meni dopada u srpskoj kinematografiji, taj neki crni humor iz osamdesetih, to ne prolazi u Sloveniji pa smo morali da prilagodimo to našem miljeu. Ovi klinci više ne osećaju da je sve to isti kulturni prostor. Koliko-toliko, pokušali smo da napravimo komercijalan film iako je to svakako bio mikro budžet film. Filmovi u Sloveniji prolaze svakako dosta loše, 2015. godine je Slovenija imala jedina u EU smanjenje poseta bioskopu u nekom procentu, ali to je neka druga priča. Film je napravio solidan uspeh, i evo baš je juče izašao na DVD-u u Sloveniji.

Ovaj film je veoma zanimljiv zato što u potpunosti, do najsitnijih detalja, žanrovski poštuje romantičnu komediju. Kod nas i u regionu se retko rade baš takvi filmovi pa me zanima koliko je to glumački zahtevno?

Dario Nožić Serini: Da, film je potpuno žanrovski! Teško je izbeći tu neku plastiku, scenario je egzaktan i postoji problem kako predstaviti fol i fazon Slovencima tako da im bude blizak i smešan. A opet, moraš da zadržiš taj kliše momenat na holivudski način, tako da je meni to bilo teže da uradim jer sam se trudio da oživim lik, ali sam na kraju bio prilično zadovoljan.

Često preovladava mišljenje da je za glumca teže da se pojavi u nekoj mračnoj drami.

Dario Nožić Serini: Uvek deluje kao da je teže plakati, ali meni je komplikovanije da oživim neki lik koji ne postoji. Mislim, kako taj čovek razmišlja, zašto on uvlači košulju u pantalone? Ja to nikad ne bih uradio. Onda pokušavam da odgovorim, pogotovo što u ovakvom filmu i kostim govori mnogo o liku, znači to je možda zato što je stegnut, voleo bi da bude stariji nego što jeste, zbog svog oca i tako dalje.

Što se tiče socijalnog aspekta - koliko ovaj film naposletku reflektuje Sloveniju, budući da smo malopre govorili o višeslojnoj adaptaciji scenarija?

Dario Nožić Serini:  Ne bih rekao da dobiješ efekat slovenačkog društva, ali postoji tu neki kliše momenat sa likovima koje ipak možeš naći svuda. Ovo je više mišljeno kao priča za ceo svet, ti likovi ne žive stvarno u Ljubljani, namera je svakako bila da je to bude fikcija, ne znam, kao neka bajka (smeh).

Da li su mladi gledali film i kako su reagovali na njega?

Dario Nožić Serini: Ja mislim da danas ti klinci, srednjoškolci, sve znaju, ne možeš da im prodaš nikakvu priču. Kada bih pravio film koji je zaista prikaz njihovg života, to bi bio neki new-wave punk, to kako se druže po stanovima i klubovima u Ljubljani. Ovaj film je mišljen ipak za trunku mlađe, one koji tek odrastaju i tek ulaze u čitavu priču oko ljubavi, seksa i tako dalje. Kada sam ja baš tek ušao u pubertet, to su bili filmovi koji su nam bili interesantni.

Da li ste se ugledali na neki konkretan američki film ovog tipa? Mene je podsetilo na filmove iz ere Fredija Princa Džuniora i slično, iz nekih dvehiljaditih.

Dario Nožić Serini: Da, da, baš to (smeh)! Blaž mi je pokazivao razne neke romantične komedije i priznao da voli takve filmove. Ono kada moram na kraju da pevam, to je zato što je hteo da i meni bude malo neprijatno, ali to su takve scene. Iskrenom nisam gledao mnogo takvih filmova, ja privatno volim Kubrika i distopijske filmove recimo, te stvari koje mogu nekoliko puta da se gledaju i podrobno da se analiziraju. Ali treba umeti gledati razne stvari, život je raznolik i super je ponekad pogledati i neki blokbaster i naći način da u tome uživaš.

Zanimljivo je što u žanrovskom filmu tačno znaš šta će se sve desiti, uslovnost žanra su razne scene koje su preterane, a opet nekako ne može da ti ne bude drago što se sve upravo tako odigralo.

Dario Nožić Serini: To je čar romantičnih komedija, jer na kraju svi smo isti i svi hoćemo da se ta ljubavna priča ostvari do kraja. Iako se pravimo da nam sve važnije od ljubavi, istina je da svi tražimo nešto jednostavno... Na kraju mora da ti bude drago što su se njih dvoje smuvali (smeh).

Za kraj, reci nam kako tebi izgleda scena omladinskog filma u Sloveniji, pogotovo među mladim autorima?

Dario Nožić Serini: Mislim da se u Ljubljani sada sakupio neki kritičan broj mladih ljudi koji rade super stvari. Osim toga, svi radimo i nešto drugo, moja glavna profesija je producent elektronske muzike (https://www.youtube.com/watch?v=gGFcfv6InvA).

Mislim da će buduće generacije da prave svašta zanimljivo, sada više nije ni ključno da imaš neki ogroman budžet, već da imaš dobru ekipu sa kojom ćeš to stvarati. Najbolje je kada možeš da napraviš nešto sa svojim prijateljima, jer tada uvek imaš film koji bude refleksija onog što je živo i uzbudljivo.