Zoran Lazić, scenarista filma „Narodni heroj Ljiljan Vidić"

- Vaš film se poigrava mnogim aspektima naših života u poslednjih nekoliko decenija. Lako je napisati dramu na tu temu, ali napisati komediju, a znati dokle ići, ne preći crtu, deluje kao teži zadatak.

Z. L. - Zbunili ste me, pošto ljudi kojima se ne sviđa ovaj film kažu da smo prešli crtu. Komedija je nešto toliko individualno, teško je reći gde su granice. Bio sam nekoliko puta pozvan da držim  školu kreativnog pisanja, ali sam shvatio da sam kriva osoba za to. Ja samo radim tako kako radim, imam nešto unutra zacrtano i pišem po osećaju. Nisam završio akademiju, pa ne znam mudro govoriti o tome, osim da treba puno gledati filmove, a čitati još više .

 - Sa kojim aspektima je bilo najlakše poigravati se?  

Z. L. - Sa svime, utoliko što mi je kao pogonsko gorivo bila neverovatna činjenica da ću biti prvi, barem u Hrvatskoj, koji će se tako blasfemično zezati sa nekakvim svetim kravama. To me iznenađuje, jer ideja za taj film je došla iz jedno pet minuta mojih razmišljanja šta bi to bilo što bi dovelo ljude u kino, a i da bi u neku ruku govorilo o nekim bitnim stvarima i bilo po mom ukusu, da ne bude nekakvo podilaženje.

- Kako je reagovala publika u Hrvatskoj?

Z. L. -Blizu 60.000 ljudi je došlo u bioskop,  zadovoljan sam. Bilo je onih koji su zamerili da je pređena crta, ali volim da citiram jednog poznanika koji mi je rekao: ovaj film nije za svakoga, ali za onoga za koga je - jako jeste. Neki prigovaraju da smo premalo ozbiljni,  neki da smo previše ozbiljni. Teško je udovoljiti svakome. Naravno, ja sam sebi apsolutno udovoljio. Meni je svaka šala unutra smešna. Ja sam sebi test publika . Inače, do sada sam pisao u paru jer smeh podstiče smeh.

- Kako ste sarađivali sa rediteljem Ivanom Goranom Vitezom?

Z. L. - On je dosta doprineo, čak na scenarističkom nivou, neke detalje je ubacio. Jako sam zahvalan što sam imao njega, jer tako smo lepo uokvirili celu priču, koja bi se inače mogla činiti rastresita, budući da se radi o filmu putovanja, uporedivom sa bildung romanom. Dakle, mladi pesnik odrasta kroz Drugi svetski rat, sreće različite tipove i kroz svaku sledeću situaciju je sve bliže nekakvom ispunjenju svojih snova, a to je da postane narodni heroj.

- Da li ste razmišljali o televizijskoj seriji?

Z. L. - Da, ali možemo mi razmišljati koliko hoćemo dok nam neko ne uruči pozivnicu. Nešto se HRT spominjao, pregovaralo se. Ima dosta scena koje nisu ušle u film. Ako je bude, biće to dosta bizarna mini humoristična serija.