Ekipa filma „Život je truba"

Producent Boris T. Matić - Antonio je pre četiri-pet godina napisao scenario s kojim nismo bili zadovoljni ni on ni ja, malo smo razmišljali, menjali, ostalo je ustvari ime glavnog lika Borisa Burića. Defakto mi tako radimo, od početka prolazimo, kroz razgovor, sve aspekte i ideju i likove, ko su, šta su...

Jako volim da radim sa Nuićem. Tri i po filma smo dosad napravili, jedan deo u  omnibusu, pa „Kenjac“, „Sve džaba“. Sećam se da je „Seks, piće i krvoproliće“ bio i na Festu pre 12-13 godina.

Novi film je drugačiji od onoga što smo dosad radili, a i inače je drugačiji od onoga što se snima u Hrvatskoj. Nema Srba i Hrvata, Dalmatinaca i purgera, nema antagonizma. Imamo dve različite obitelji - mesara i intelektualaca, ali i oni se vole.

Ovo je, ja mislim, jedan lepi film prepun ljubavi, ništa se veliko ne dogodi, osim što mislimo da je veliki film, ali nema neke teške, bitne teme.

Ono što smo dosad čuli je da je to jedan od najzagrebačkijih filmova,  mada su se i ljudi u drugim gradovima mogli prepoznati u priči.

S producentske strane pohvalio bih Fest. Izvrsna je ideja da smo u konkurenciji koja se zove Srpski film,  jer je novac za „Život je truba“ dao i Filmski centar Srbije. Mislim da je to bitno, jer ovaj film nije samo hrvatski, nego i srpski, pa i slovenački i crnogorski.

Glumac Goran Navojec - Igram Drageca, on je brat lika koga igra moj brat Bojan Navojec. U toj ulozi isprepliće se stvarni život sa filmskim životom, a svi oni koji rade filmove znaju da je najvažnije da ta razlika između stvarnog i filmskog života bude što manja, ne bi li filmski život bio jednako toliko podnošljiv ili nepodnošljiv kao stvarni.

Dragec je čovek koji je ovisnik o kocki. On na neki način dovede sebe do ruba, ali ne baš egzistencije, jer u filmu nismo išli na veliku dramu, tragediju, niti komediju. Ništa nije u filmu veliko osim filma samog.

Žao mi je jedino da ja nisam igrao glavnu ulogu, a moj brat jeste.

Direktor fotografije Radislav Jovanov - U principu smo hteli napraviti topli film, gradski film. Ja sam išao, sa rediteljem, za pričom, da to bude jedna nonšalantna fotografija, koja ne opterećuje glumce, ni dijaloge, čak ni kontinitet. Išli smo za slikom koja bi likove oslikavala u realnom ambijentu. Prilično smo lagano snimali i dobro se igrali.