Dubravka Lakić: Politikina nagrada za najbolji srpski film na FEST-u od ove godine nosi ime osnivača FEST-a i Politikinog filmskog kritičara Milutina Čolića. Uz graviru sa logom FEST-a i likom Milutina Čolića koji je ukomponovan na stranu prvog broja Politike iz 1904. godine ide i diploma. Politika će se potruditi da ubuduće ova nagrada ima i novčani deo, skromni ali od srca. Veza Politike i FEST-a je neraskidiva, svi znamo istorijat FEST-a i da je Milutin one nulte godine započeo nešto što će već sledeće godine postati čuveni beogradski festival. Mnogi se sećaju kako su bila razbijena stakla na dvorani kulturnog centra kad su se pojavili prvi filmovi po izboru Milutina Čolića i kako je od tog trenutka do danas Beograd zanavek bio inficiran filmovima, bio inficiran tim hrabrim novim svetom. Milutin Čolić, čovek koji je svoje godine mladosti proveo vrlo bolno, u norveškom logoru, imao je snage da posle takve lične istorije napravi nešto što je za to vreme zaista bilo možda suviše moderno za shvatanja određenih političkih struktura. Ali su mu ipak pružili podršku, ta njegova bitka nije bila laka ali on je to izgurao i ostavio značajan trag u kulturi, ne samo grada, već i zemlje koja se nekad zvala Jugoslavija. Grad mu se na jedan način, možda nikad dovoljno, ali na jedan kulturan način odužio tako što je njegovo večno mesto u aleji zaslužnih građana. Nama ostaje da ga se sećamo sa radošću. Oni koji su ga tada kritikovali mislim da su, ako su sada među živima, zapravo srećni što je bio deo njihovog života, kao i filmske i kulturne scene našeg grada.
Dušan Milić: Razmišljam sećajući se tih godina kad sam bio mali, dolazio na FEST, koliko je ova manifestacija bila značajna za Beograd i sve ljude koji vole dobre filmove. Tako da se nadam da ova, tek ustanovljena nagrada, može da služi kao putokaz za naredne FEST-ove i nadam se da će se FEST lagano u godinama koje su pred nama vraćati na neke stare staze slave koje su postojale od početka sedamdesetih godina.