Žiri nagrade Nebojša Đukelić za najbolji film regiona

-Dosta je filmova koje gledate ovih dana, čak 25. Šta treba da sadrži film koji bi poneo nagradu koja nosi ime Nebojše Đukelića?

Feti Dautović: Ja sam imao tu sreću da budem u istoj generaciji sa Nebojšom na Fakultetu dramskih umetnosti, tako da smo u životu imali prilike dosta često da razmenjujemo mišljenja o tome šta je film i kako on vidi budućnost filma. Ono što je po meni bio osećaj koji je vodio Nebojšu je pre svega traganje za time kako će izgledati taj novi film, šta je to što otvara neku novu perspektivu, neki novi ugao viđenja načina na koji film proučava život u kome se mi nalazimo. Mislim da je Nebojša u tome bio jako pažljiv promatrač pre svega i da je na izvanredan način uspevao da prepozna to nešto i način na koji je film otvarao nove perspektive. Ukratko rečeno, Nebojša je bio čovek koji je sledio pionire filma.

-Da li to pronalazite u filmovima koje gledate, ima li tih tragova u ovogodišnjoj selekciji?

Stjepan Hundić : Mislim da ima. Ja sam malo mlađi od Nebojše Đukelića, imao sam čast da ga upoznam i par puta razgovaram s njim, ali imam osećaj da ga znam jer sam kao mali uživao u njegovim tv emisijama u kojima je u ono vreme stvarno otvarao naše filmske vidike. Za razliku od danas, nekad nismo imali prilike da vidimo sve što se događa u svetu filma, zato su nam trebali festivali kao što su FEST, Pula i drugi, kao i njegove filmske emisije. Razgovarali smo o tome na koji način treba razmišljati kad se dodeljuje nagrada filmu u ovoj kategoriji jer bi bilo najjednostavnije izabrati najbolji film. Međutim ja sam sklon tom razmišljanju o kome je Feti govorio, da to ne bude samo „najbolji film“, nego da razmišljamo o nekim drugim elementima, o nekim filmovima koji su hrabriji, intrigantniji, daju smernice za neku budućnost filma u regiji. Ja se nadam da ćemo sutra izabrati takav jedan film.

-Možete li da date generalan osvrt na filmove koje gledate?

Feti Dautović: Ja kao producent znam koliko je teško napraviti minut filma, i iz toga ide moje ogromno poštovanje prema svakom naporu da iz neke ideje nastane film. Kod ovih 25 filmove koje smo gledali očigledan je taj napor i vitalnost, pogotovo u našoj, srpskoj, kinematografiji, gde se ljudi ne predaju pod vrlo teškim uslovima. Svi smo svesni kako izgleda finansiranje i kako je teško doći do filma, što je razlog više da poštujemo taj napor koji obezbeđuje da se u našoj zemlji snimi toliko filmova. Tu postoje razne kategorije filmova, sklon sam da mislim da autorski film, obzirom da mi nemamo mogućnosti da se približimo velikim profesionalnim industrijama, prelazi u nešto što je kao klasična muzika, nešto za određeni mali broj ljudi koji to vole i razumeju. Mislim da su ovo izvanredni filmovi, da je to ogroman napor koji je urodio ovom berbom od 25 filmova.