"Dete srede" , rediteljka Lili Horvat

Pre ovoga imali ste nekoliko kratkih filmova koji su bili uspešni. Kako ste znali da je ovo priča koju želite da pretvorite u svoje debitantsko ostvarenje i kako je tekao taj proces?

Lili Horvat: Mislim da se srž ove priče poklapa sa suštinom mog poslednjeg kratkometražnog filma, rađenoj po kratkoj priči sa imenom Sunstroke. Glavna junakinja je veoma slična Maji iz ovog filma! Situacija sa finansiranjem filma u Mađarskoj je bila veoma nezgodna, i premda je moj diplomski film dobro prošao, nisam bila u mogućnosti da apliciram za novac filmskog centra. Ispalo je dobro, jer sam morala da nađem način da ova priča preživi i aplicirala sam na razne radionice i film je prošao kroz ozbiljne istraživačke i kreativne faze, zbog čega mi je neobično drago. Čini mi se da je od same ideje do ovog trenutka prošlo oko šest godina.

Vaša glavna junakinja, za koju kažete da ima uporište u u ranijim radovima, veoma je interesantna. Kako ste pronašli glumicu koja je tumači?

Lili Horvat: Ona nije profesionalna glumica već naturščik i zaista ima 19 godina, kao i glavna junakinja. Ovo mi je bilo veoma važno, jer sam radeći kasting pronašla nekoliko glumica u ranim dvadesetim godinama, ali se videlo da su starije. Za priču je bilo veoma bitno da se u ulozi pojavi neko ko zaista ima 19 godina jer je to prag između detinjstva i odraslog doba, kratak i osetljiv momenat, izuzetno nežan. Činilo bi se da bi filmu mnogo doprinelo da se u njemu nađe devetnaestogodišnjakinja.

Da li je nastavila da se bavi glumom, kako je izledao rad sa njom?

Lili Horvat: Ne, ona dolazi iz potpuno druge priče i okruženja, sa drugačijom predistorijom, te se ni pre ni posle ovog filma nije bavila glumom. Bilo je naporno i interesantno jer je morala da nauči kako da priča, kako da se kreće, sve smo radili ispočetka.

Vaša glavna junakinja pokušava da drži život pod kontrolom. Čini se da je oko nje ipak konstantna destrukcija.

Lili Horvat: Ne bih rekla da je sve tako strašno, ovo je više priča o pravljenju jednog koraka napred i zatim jednog koraka nazad, da tako kažem. Želela sam da napravim film o promenama, o naporima koji se ulažu u promene. Ukoliko ste rođeni u lošoj poziciji, gotovo je nemoguće da se napravi bilo kakva promena, trud koji u to morate da uložite je potpuno neverovatan i gotovo nedostižan.

Da li je Majin glavni neprijatelj društvo, te nepromenjive okolnosti u kojima je rođena?

Lili Horvat: Ne, ne bih rekla. Njen glavni neprijatelj je ona sama i ono što nosi unutar sebe. Zato sam odabrala lepu i inteligentnu osobu da predstavlja Maju, da pokažem kako u životu nije problem u nedostatku lepote, pameti ili veština, odnosno da nije to ono što život čini teškim, makar za nju, već da je u pitanju nedostatak emotivnog obrazovanja i poverenja. Najveći problem koji ona ima je svakako problem u komunikaciji. Međutim, na neki način to jeste društvo, jer je sve ovo posledica toga što je odrasla u centru za brigu o deci, koji predstavlja društvo.

Recite nam nešto više o tome, jeste li istraživali o tim domovima?

Lili Horvat: Da, prošla sam veoma mnogo domova, tačnije to je neka vrsta dnevnog boravka za decu, i moram da kažem da nisam upoznala ni jedno jedino siroče. Sve su to deca koja imaju roditelje, ali oni prosto nemaju mogućnosti niti sposobnosti da ih odgajaju. To je teška i zanimljiva tema.