Can Evrenol, reditelj filma Baskin

-Prvo ste snimili kratki film iz koga je kasnije nastao dugometražni. Kako ste odlučili da razvijete taj projekat?

Kad sam snimio svoj prvi kratki film pomislio sam da će sad svi da me zatrpavaju parama i da mi daju da snimim dugometražni, ali to se nije desilo. Snimio sam 6 kratkih filmova i ovaj, Baskin, je bio prikazan u oko 40 zemalja oko sveta. U Sitdžesu je Eli Rot (poznati glumac i reditelj prim. Prev.) pitao da li imam scenario za dugometražni film i ja sam mu rekao da imam, samo mi treba 10 dana da ga prevedem. Otišao sam kući i sa četvoro koscenarista napisao scenario za nedelju dana. Scenario se menjao u sledećih 6 meseci, ali glavni deo je nastao za tih nedelju dana.

-Zašto su policajci glavni junaci vašeg filma?

Hteo sam da to budu figure autoriteta. Volim to u literaturi, na primer kod H.G. Velsa u Ratu svetova imamo britansku imperiju koja je snažna i nepobediva a onda dođu vanzemaljci i preuzmu vlast. Turski policajci imaju ovlašćenje da rade šta hoće, sve im je dozvoljeno, i bilo je interesantno da uzmem te mačo tipove koji su zapravo vrlo nesigurni i da ih ubacim u neki svet kao iz Zone sumraka , u neku Lovkraftovrsku tamu.

-Koji su vas još filmovi inspirisali? Vide se uticaji filma Hostel...

Volim Hostel, volim i Srpski film, imao sam zadovoljstvo da popijem pivo sa rediteljem tog filma na jednom festivalu. Ima raznih uticaja, jedan kritičar je rekao da je Baskin kao kombinacija fillma Hellraiser i Once upon a time in Anatolia, i mislim da je to odlično poređenje jer me jednako inspirišu arthaus filmovi Hanekea, Ulriha Seidla kao i filmovi Karpentera, Arđenta, Linča, Kronenberga... Hostel nije baš neposredna inspiracija ali dopada mi se ta energija. Mogu da kažem i da me francuski horor filmovi iz poslednjih 10, 15 godina vrlo vizuelno inspirišu, Only God forgives je na primer inspirativan vizuelno i muzički.

-Sad kad ste spomenuli Srpski film, recite nam kako ste ga vi doživeli?

Jako mi se dopada što se zove baš Srpski film, to ga odmah stavlja u politički kontekst i mislim da je to vrlo hrabar potez. Dopada mi se ta ekstremna alegorija pornografije i nasilja. Razmišljao sam kako bi ovaj film u režiji Gaspara Noe ili Hanekea bio jedan od najboljih filmova ikad. Imam DVD u svojoj kolekciji, jako je lep, kad ga otvorite imate mapu Srbije, to je baš super. Desilo mi se nešto zanimljivo, ja sam takođe novinar koji prati MMA, i intervjuisao sam jednog srpskog borca. Uzgred sam ga pitao da li voli Srpski film pošto se meni jako dopao, a on je odmah rekao ne i obrisao me sa Fejsbuka. Tad sam shvatio da je taj film izazvao veliku kontroverzu ovde.

-Raspravljate u filmu o tome da li je pakao mesto gde se ide ili skup osećanja u svakom od nas. Možete li to da nam objasnite?

Mislim da je to došlo spontano, nisam razmišljao kako vodim te policajce u pakao, vodio sam ih na neko zlo, mračno mesto koje im je vrlo strano. Turci uvek razmišljaju u nekom turskom kontekstu i ta ideja nečeg što je strano je veliki deo turske kulture. Kad zločinac u filmu govori ima repliku o paklu, ima tih paklenih slika, a takođe, teglajn filma je „Pet policajaca ide u pakao“. To su sve nakon filma učitali gledaoci i oni kojima se film dopao.

-Možda je naša predrasuda, ali Tursku posmatramo kao konzervativnu sredinu. Kako vidite svoje mesto na toj kulturnoj sceni?

Turska postaje sve konzervativnija, od kad sam bio mali raste taj strah da ćemo postati kao Iran. Nije moje mesto da govorim o tome, ali postoje mnogi vidovi konzervatizma. I ovde u Srbiji vidim mnoge konzervativne stvari koje me iznenađuju, ali takođe vidim mnoge druge stvari. Kad idem u zemlje kao što su Srbija ili Izrael imam predrasude, ali sve zavisi od ljudi, kad ste u pozitivnoj atmosferi kao što je ova upoznajete sjajne ljude koji vam menjaju mišljenje. Imao sam dodatnu motivaciju zato što sam radio ovakav film u konzervativnoj sredini, hteo sam da ga snimim kao neki šamar turskoj pop kulturi i dobrom ukusu generalno. Cenzura je u Turskoj poslednjih godina stvarno suluda, na televiziji su sve scene sa alkoholom i cigaretama zamagljene, razgovor o seksu se uopšte ne prevodi na titlovima. Ja uopšte ne gledam tv, a piraterija je vrlo rasprostranjena, moja generacija više uopšte ne ide u bioskop. Baskin je bio u 45 gradova u Turskoj, imali smo mnogo negativnih reakcija u bioskopima, ali mi je bilo jako interesantno i nadrealno što je moj film prikazan necenzurisan u nekim gradovima koji su blizu granice sa Sirijom i Irakom. Imali smo premijeru u Torontu i odjednom smo postali vrlo popularni, ljudi iz vlade su nam čestitali i govorili kako su ponosni, a ja sam bio baš iznenađen „Stvarno? Jeste li uopšte gledali film?“

-Pripremate li možda nastavak?

Ne, imamo jednu suludu ideju za nastavak ali mislim da neće skoro. Imam dva nova filma u planu, a takođe prodali smo film u Americi i potpisao sam ugovor sa jednom agencijom i radujem se što ću uskoro snimiti svoj prvi film na engleskom. Biće horor, ali ne želim samo time da se bavim, videćemo šta će biti.